Министарство пољопривреде, Европска банка за обнову и развој и Организација за храну и пољопривреду УН почели су реализацију пројекта израде националне Стратегије наводњавања и петогодишњег Акционог плана и Инвестиционог плана, 2020. године.

Значајне површине плодног обрадивог земљишта и расположиве количине воде, чине да Војводина има повољне услове за интензивни развој пољопривреде и примену наводњавања. Из године у годину све чешће се испољава мањак атмосферских падавина тиме постоје реалне потребе за наводњавањем у Војводини.
Основни ресурси за наводњавање у Војводини представљају реке Дунав, Тиса и Сава, мањи природни водотоци, основна каналска мрежа вишенаменског хидросистема Дунав-Тиса-Дунав и детаљна каналска мрежа мелиорационих канала и водне акумулације, који омогућавају захватање довољних количина воде за потребе наваодњавања. Пораст броја становништва и повећане потребе за храном, прогнозиране климатске промене и све учесталије и екстремније појаве суше потенцирају питање наводњавања. Предуслов сигурне, успешне и ефикасне пољопривредне производње свакако представља наводњавање.

Развојем система за наводњавање у Војводини стварају се могућности за добијање већих приноса и „две жетве“ годишње. Повећањем површина под системима за наводњавање допринело би интензивирању производње висококвалитетних пољопривредних култура узгајаних по начелима интегралне и огранске производње. Структура сетве, остварени приноси, њихов квалитет и потражња одразио би се на цену производа на тржишту, која би могла да оправда висока улагања у изградњу и експлатацију система и повећане трошкове пољопривредне производње у наводњавању.

Ревитализацијом постојећих система и постепеним увођењем нових површина под системима за наводњавање омогућиће се интензивнији развој осталих пољопривредних делатности, прерађивачких капацитета и привредни развој целог подручја.
Према подацима Републичког хидрометереолошког завода Србије у последљих 10 година, 5 година су биле топле и сушне године, тако да сваки вид улагања у системе за наводњавање оправдава уложена средства, јер модерна пољопривреда не може без наводњавања.
Од око два милиона хектара обрадивих површина, тренутно се наводњава тек неколико процената. Крупан корак у даљем развоју наводњавања, рационалном коришћењу водних ресурса и ширењу могућих површина за наводњавање представља програми суфинансирања набавке опреме и изградње система за наводњавање у Војводини преко Абу Даби фонда и буџета Аутономне покрајине Војводине.
Прва фаза изградње система за наводњавање у Војводини из Абу Даби фонда била је вредна око 15 милиона евра, а омогућено је наводњавање нових 37.000 хектара земљишта.
Радови у другој фази вредели су око 13,3 милиона евра и њима ће бити омогућено наводњавање на нових 30.612 хектара земљишта у Банату, Бачкој и Срему.
Од 2016. године из буџета Аутономне покрајине Војводине за суфинансирање набавке опреме за наводњавање на пољопривредним газдинствима у Војводини опредељен је укупан износ од 2,2 милијарде динара, чиме су обухваћене површине под системима за наводњавање од око 40.000 ха, суфинансирана је набавка 350 тифона, 1900 пумпи и агрегата, али и такође 58 система за наводњавање у типу ренџера.За 2022. годину обезбеђена су средства у буџету АПВ за наводњавање у износу од 370.000.000,00 динара.

Стратегијом наводњавања и одводњавања Републике Србије која је тренутно у фази нацрта, требало би да се реше кључни развојни проблеми и то:
1. Унапређење оквира за коришћење вода у пољопривреди (унапређење базе података, управљање јавним системима, правна основа Удружења корисника вода, висина накнада за воде, водне дозволе и зонирање већ постојећих система за наводњавање)
2. Јавна улагања у системе за наводњавање ( већ је на територији АПВ део реализован из Абу Даби фонда)
3. Јавна подршка за наводњавање и одводњавање у пољопривреди ( субвенције на свим нивоима власти, ИПАРД подршка и подршка од стране Светске банке)